Razlozi upotrebe kolofonija prilikom lemljenja električnim lemilom
Rosin, vrsta fluksa za lemljenje.
1. Vrh lemilice nije zamrljan kalajem, a nakon bojenja kolofonijom, lako je otopiti lim i zalijepiti ga za lemilo.
2. Razlog zašto je limena žica napravljena vrlo tanka je zato što se mora lako otopiti, umočiti u kolofoniju i rastopiti u okrugli i puni oblik kapljice, umjesto da se vrti okolo.
3. Lem pada direktno na lemni spoj. Ako spoj za lemljenje nije očišćen ili oksidiran, lako dolazi u kontakt i lako pada. Dodavanje kolofonija pomaže u uklanjanju negativnog efekta oksidacije, čineći lem jačim.
4. Bez lemljenja, kada se lemilica ukloni iz lemnog spoja, lako se zalijepi, što rezultira ružnim lemnim spojevima.
5. Padanje direktno na njega ukazuje na to da proces zavarivanja ne zahtijeva visoke zahtjeve ili da je previše kapanja izazvalo nepotreban otpad.
Kolofonijum je jako redukciono sredstvo koje može redukovati aluminijum trioksid i kalaj olovni oksid (oboje imaju dva odgovarajuća valentna stanja), stvarajući odgovarajuće metale i trosku zavarivanja. Normalno, ne bi trebao biti kontaminiran lemom.
Glava lemilice ne zauzima kalaj, dok olovni lem od 60 do 40 ima višu tačku, a toplotna provodljivost i metalnih oksida i organskih oksida nastalih oksidacijom kolofonija je loša. Čim se limena žica otopi, ne može nastaviti primati toplinu i ne može teći u kuglice.
Ne znam šta da zalemim, namjerno oksidirati stražnji dio glave lemilice kako bi prednja strana ostala kalajisana i na kraju kaplje je dobar način. Limena žica je vrlo tanka, a kvalitet najtanjeg dijela limene žice je loš, izuzetno slabe protočnosti i ne može formirati grozdove i kapljati. Preporučuje se zamjena. Lim za šljaku i otpadni tamjan uopće se ne mogu lemiti.
Konačno, nakon što limena kugla padne na metalnu površinu, nema vremena za fuziju čvrsto-tečnost, a kontaktna površina je labava i nestabilna, što je čini izuzetno sklonom lažnom lemljenju.
Preporučuje se upotreba zračnog pištolja ili gore navedenih metoda.
