Detektori toksičnih i štetnih plinova: Principi rada i mjere opreza za upotrebu
Detektori gasa su neophodna oprema u svakodnevnom životu. Sa razvojem privrede i sve većom štetom po životnu sredinu, ako želimo bolji život, moramo koristiti detektore gasa kako bismo osigurali svoju ličnu sigurnost. Međutim. Koje se tehnologije koriste za detektore toksičnih i štetnih plinova?
Prije svega, treba napomenuti da je detektor otrovnih plinova instrument alat za otkrivanje koncentracije curenja toksičnog plina, uglavnom se odnosi na prijenosne/ručne detektore plina. Uglavnom se koriste senzori otrovnih plinova za otkrivanje vrsta plinova prisutnih u okolišu. Za razliku od detektora zapaljivih gasova, detektori otrovnih gasova nisu univerzalni. Detektori toksičnih gasova su tip detektora gasa sa jakom specifičnošću i biraju se na osnovu specifičnog toksičnog gasa koji se meri. Na primjer, detektor ugljičnog monoksida i detektor plina CL2, iako se oba nazivaju detektorima otrovnih plinova, potpuno su različiti detektori otrovnih plinova jer mjere različite plinove. Ako se detektor ugljen monoksida koristi za detekciju gasa CL2 u prisustvu HCL gasa, detektor ugljen monoksida neće reagovati.
Naime, detektor ugljičnog monoksida ne može detektirati plin CL2, pa je prije odabira detektora otrovnih plinova potrebno razjasniti koji se specifični otrovni plin mjeri. Detektor toksičnog gasa može se odabrati kao usisni ili difuzioni tip na osnovu njegovog nivoa toksičnosti. Ako je toksičnost otrovnih plinova visoka i postoji opasnost za ulazak osoblja, mora se odabrati detektor otrovnih plinova na usisnoj pumpi. Ako toksičnost toksičnih plinova nije vrlo visoka i može postojati u tragovima, ali dugotrajno-udisanje također može uzrokovati opasnost, može se odabrati detektor difuzionog toksičnog plina, kao što je na mjestima gdje je prisutan ugljični monoksid.
