Koja je razlika između punjivih i nepunjivih pH kompozitnih elektroda?
pH kompozitni omotač elektrode razlikuje se između plastike i stakla. Punjiva pH kompozitna elektroda ima rupu za dodavanje tekućine na omotaču elektrode. Kada se izgubi eksterna referentna otopina elektrode, rupa za dodavanje tekućine može se otvoriti kako bi se napunila otopina KCl. Kompozitna pH elektroda koja se ne može puniti punjena je gelom poput KCl, koji nije lako isušiti i nema otvor za napajanje.
Karakteristika punjive pH kompozitne elektrode je da referentna otopina ima visoku stopu penetracije, potencijal sučelja tekućine je stabilan i ponovljiv, a preciznost mjerenja je visoka. Štaviše, kada je referentna elektroda smanjena ili kontaminirana, otopina KCl se može dopuniti ili zamijeniti, ali nedostatak je što je teže koristiti. Kada koristite punjivu pH kompozitnu elektrodu, otvor za punjenje treba otvoriti kako bi se povećao pritisak tekućine i ubrzao odziv elektrode.
Kada je nivo dielektrične tečnosti 2 centimetra niži od otvora za punjenje, novu dielektričnu tečnost treba pravovremeno dopuniti.
Karakteristika nepunjivih pH kompozitnih elektroda je jednostavno održavanje i zgodna upotreba, stoga su se i široko koristile. Međutim, kada se koristi kao pH elektroda u laboratoriji, u uslovima dugotrajne i kontinuirane upotrebe, koncentracija KCl na sučelju tečnosti će se smanjiti, što utiče na točnost testiranja. Stoga, kada se ne koriste kompozitne pH elektrode koje se ne mogu puniti, treba ih uroniti u otopinu za uranjanje elektroda, kako bi performanse elektrode bile dobre tokom sljedećeg testa. Međutim, neke laboratorijske pH elektrode nisu testirane za dugotrajno ili kontinuirano ispitivanje, tako da je uticaj ove strukture na tačnost relativno mali. Industrijske pH kompozitne elektrode, zbog svojih niskih zahtjeva za preciznošću ispitivanja, postale su glavni izbor za jednostavnu upotrebu.
