Principi snimanja (geometrijske slike) optičkih mikroskopa
Tek kada ugao otvaranja objekta prema ljudskom oku nije manji od određene vrijednosti, golim okom se mogu razlikovati njegovi detalji. Ova veličina se naziva vizuelna rezolucija ε. U optimalnim uslovima, odnosno kada je osvetljenost objekta 50~70lx i kontrast veliki, može dostići 1'. Radi lakšeg posmatranja, ovaj iznos se generalno povećava na 2', i ovo se uzima kao prosječna rezolucija okulara.
Veličina ugla gledanja objekta povezana je s dužinom objekta i udaljenosti od objekta do oka. Postoji formula y=Lε
Udaljenost L se ne može učiniti vrlo malom jer sposobnost podešavanja očiju ima određenu granicu. Naročito kada oči rade blizu graničnog opsega mogućnosti podešavanja, vid će biti izuzetno umoran. Za standardni (prikaz lica), optimalna udaljenost gledanja je 250mm (razdaljina jasnog vida). To znači da bez instrumenata, oči sa vizuelnom rezolucijom ε=2' mogu jasno razlikovati detalje objekata veličine 0,15 mm.
Kada se posmatraju objekti sa uglom gledanja manjim od 1', mora se koristiti instrument za uvećanje. Lupa i mikroskopi se koriste za posmatranje objekata koji su postavljeni blizu posmatrača i treba ih uvećati.
(1) Princip snimanja lupe
Optičko sočivo napravljeno od stakla ili drugih prozirnih materijala sa zakrivljenom površinom može uvećati objekte u slike. Dijagram optičke putanje je prikazan na slici 1. Objekat AB koji se nalazi unutar fokusa na strani objekta F ima veličinu y, i uvećan je u virtuelnu sliku A'B' veličine y'.
Uvećanje lupe
Γ=250/f'
Gdje 250--razdaljina jasnog vida, jedinica je mm
f'--žižna daljina lupe, jedinica je mm
Omjer uvećanja odnosi se na omjer ugla gledanja slike objekta posmatranog pomoću lupe na udaljenosti od 250 mm i ugla gledanja objekta posmatranog bez lupe.
(2) Princip snimanja mikroskopa
Mikroskop i lupa imaju istu ulogu, a to je da uvećaju obližnje male objekte u uvećanu sliku koju ljudsko oko može posmatrati. Samo što mikroskop može imati veće uvećanje od lupe.
Šematski dijagram objekta koji se snima mikroskopom. Radi praktičnosti, slika prikazuje sočivo objektiva L1 i okular L2 kao jedno sočivo. Predmet AB nalazi se ispred sočiva objektiva, a njegova udaljenost od sočiva objektiva je veća od žižne daljine sočiva objektiva, ali manja od dvostruke žižne daljine sočiva objektiva. Stoga, nakon što prođe kroz objektiv objektiva, neizbježno će formirati obrnutu uvećanu stvarnu sliku A'B'. A'B' se nalazi u fokusu objekta F2 okulara, ili vrlo blizu F2. Zatim se uvećava u virtuelnu sliku A''B'' kroz okular za posmatranje očima. Položaj virtuelne slike A''B'' zavisi od udaljenosti između F2 i A'B', koja može biti u beskonačnosti (kada se A'B' nalazi na F2) ili na prividnoj udaljenosti posmatrača (Kada A' B' je desno od fokusa F2 na slici). Okulari funkcionišu kao lupa. Jedina razlika je u tome što ono što oko vidi kroz okular nije sam predmet, već slika objekta koja je jednom uvećana sočivom objektiva.
