Industrijska primjena detektora toksičnih plinova
Prema opasnostima, otrovne i štetne gasove klasifikujemo u dve kategorije: zapaljivi gasovi i otrovni gasovi. Zbog različitih svojstava i opasnosti, metode njihove detekcije također se razlikuju.
Otrovni plinovi mogu postojati u proizvodnim materijalima i mogu se otkriti detektorima toksičnih plinova. Kao i većina organskih hemikalija (VOC), one mogu postojati i kao nusproizvodi u različitim fazama proizvodnog procesa, kao što su amonijak, ugljični monoksid, vodonik sulfid itd. Oni su značajan faktor rizika koji predstavlja veliku opasnost za osoblje. Ova vrsta štete ne uključuje samo neposrednu štetu, kao što je fizička nelagoda, bolest, smrt, itd., već uključuje i dugotrajnu-štetu po ljudsko tijelo, kao što je invalidnost, rak, itd. Otkrivanje ovih toksičnih i štetnih plinova je pitanje na koje zemlje u razvoju trebaju početi obraćati punu pažnju. TWA (8-satni statistički ponderisani prosjek), STEL (15-minutni nivo kratkotrajne izloženosti), IDLH (trenutna smrtonosna doza) (ppm) i MAC (maksimalna dozvoljena koncentracija u radionici) mg/m3 uobičajenih toksičnih i štetnih plinova. U zavisnosti od vrste gasa, vrednosti TWA, STEL, IDLH, MAC mogu donekle varirati. Trenutno za detekciju specifičnih toksičnih plinova uglavnom koristimo specijalizirane plinske senzore. Može uključivati gore navedeno. Navedeni svi senzori plina, uključujući fotojonizacijski detektor uveden u prethodna dva poglavlja. Među njima, uobičajena, relativno zrela i sveobuhvatna metoda za detekciju neorganskih gasova je metoda elektrolize konstantnog potencijala, koja je opšte poznata kao elektrohemijski senzori.
Trenutno veliku važnost pridajemo otkrivanju plinova koji mogu izazvati akutna trovanja, kao što su sumporovodik i cijanovodonik, ali ne posvećujemo dovoljno pažnje otkrivanju plinova koji mogu uzrokovati kronična trovanja, kao što su aromatični ugljovodonici i alkoholi. Zapravo, ovo drugo nije ništa manje štetno za zdravlje i sigurnost radnika od plinova koji mogu izazvati akutno trovanje! Mogu uzrokovati rak i druge skrivene bolesti, utječući na životni vijek i zdravlje radnika. Pojava ovog fenomena nije samo zbog kognitivnih razloga, već i zbog nedostatka odgovarajućih detektora organskog gasa koji bi mogli detektovati niže koncentracije na tržištu u prošlosti. Sa razvojem nauke i tehnologije i podizanjem zdravstvene svijesti ljudi, ljudi se više ne zadovoljavaju samo „srećnim dolaskom na posao i sigurnim odlaskom kući“, već teže kvalitetnijem životu i uslovima života. Ljudima nije stalo samo do današnjeg posla, već i do sutra - njihovog života nakon penzionisanja.
